Etiketa se može najjednostavnije nazvati „ličnom kartom“ samog vina. Pre degustacije vina, već sama boca može da nam kaže šta se može očekivati od vina- sam izgled boce ukazuje na pažnju koja je posvećena prezentaciji vina potrošaču i prvom utisku, nekad je dovoljno i ime proizvođača da nas opredeli za vino. Etiketa sadrži i podatke o sorti grožđa od koje je vino napravljeno, sadržaj šećera i alkohola koja nam već govori jedan deo o očekivanom kvalitetu, kao i presudna godina berbe i region na kom je odgajano grožđe. Prednja etiketa obavezno mora da sadrži podatke o proizvođaču, sadržaj alkohola u vinu i količinu vina u boci. Ako je vino sa zaštićenim geografskim poreklom, na prednjoj etiketi stoji ime sorte od koje je vino proizvedeno, kao i kvalitetna kategorija kojoj pripada. Neke boce “krase” se i zadnjom etiketom koja može da sadrži dodatne informacije: kratak opis samog vina, preporuku temperature služenja vina i preporuku slaganja sa hranom. Postoje i takozvane “viseće” etikete, okačene na grlić boce, koje mogu biti zamena zadnjoj etiketi ili možda daju informaciju o eventualnim rezultatima zvaničnog ocenjivanja vina i nekim medaljama koje je ono osvojilo.

Dodatni podaci koji se mogu naći na etiketi jesu i podaci o tome da li je boca iz ograničene serije, da li je u pitanju odabrana količina vina iz berbe (selection) ili deo vina koji je zbog svog kvaliteta odležao neko vreme (reserve), kao i to da li je vino odležalo u posebnoj hrastovoj buradi (barrique).