Vino je neophodno temperirati prema preporuci bilo sa same etikete, bilo po opštim pravilima: bela stona vina, kao i bela vina sa izraženijim voćnim karakterom i kiselinama se služe na temperaturi 9-11°C, punija sortna bela vina (koja su eventualno i odležala) na 12-14°C, novija suva roze vina na 8-10°C, a punija i kvalitetnija roze vina, sa eventualno više zaostalog šećera na 10-12°C, novija lakša crvena vina sa manje tanina na 12-15°C, a punija odležala crvena vina na višim temperaturama 17-20°C. Izuzetno je važno da se vino služi na odgovarajućoj temperaturi jer će u suprotnom neki njegovi sastojci previše doći do izražaja, a neki će možda ostati neopaženi, što može da umanji utisak o vinu. Odležala crvena vina u boci formiraju talog koji prilikom sipanja ne sme dospeti u čašu- zbog toga se takvo vino dekantira pre same degustacije. Vino se pažljivo iz boce pretače u posudu koja se naziva dekanter ili karafa. Nakon otvaranja potrebno je neko vreme i održati temperaturu vina što se postiže držanjem u odgovarajućoj posudi sa hladnom vodom ili vodom i ledom.
Poželjno je vino pre degustacije predstaviti, odnosno reći osnovne podatke o proizvođaču i tipu vina. Zatim se osobi koja je poručila vino prvo nalije malo u čašu, da bi se videlo da li je vino ispravno i da li odgovara zahtevu. Nakon toga, ukoliko je sve u redu, vino se sipa u čaše. Čaša se nikada ne naliva do vrha- belo vino se sipa do najviše dve trećine zapremine čaše, a crveno oko jedne trećine. Jedino se šampanjac sipa skoro do samog vrha, niz zid čaše kako bi se sačuvali mehurići, dok se ostala vina sipaju u centar. Čaša se nipošto se ne drži za telo, već za nogu ili postolje da se vino ne bi zagrevalo rukom i da spolja ne ostanu otisci koji će ometati ocenu bistrine.
Ukoliko je veće društvo za stolom, prvo se vino služi eventualno prisutnim sveštenim licima , pa starijim damama, za njima slede mlađe dame, zatim starija gospoda i mlađa gospoda, dok je domaćin na poslednjem mestu.